''Рана јесен пролази а позна нам долази''

ОШ ''Сестре Илић'' Ваљево

 Учитељице:Слађана Мојић

                     Јелена Спасић

                     Светлана Јанић                          

ОПШТИ ПОДАЦИ:

Школа:	ОШ '' Сестре Илић''
Место:	Ваљево
Датум:
Разред:	4.
Часови по реду:	1.  2. и 3.

 СТРУЧНИ ПОДАЦИ О ЧАСУ:

Наставна тема:	Рана јесен пролази а позна нам долази
Предмети:	Српски језик, Математика, Ликовна култура
Тип часа:	комбиновани:обрада, утврђивање, вежбање, проширивање знања
Облик рада:	групни, индивидуални, фронтални
Наставне методе:	текстуална, метода писаних радова, метода практичних радова, илустративна, кооперативна, радионичарска, разговор, усмено излагање
Наставна средства:	текст-Читанка,  наставни листићи са задацима за групе,јесењи плодови, пластелин, ножић, чачкалице, радови ученика
Специјални облик наставе:	интегративно учење, хоризонтална и вертикална повезаност градива
Временска артикулација часа:	Час траје 135  минута (односно три везана часа)
Садржај рада:	-Игра асоцијација као мотивација за рад -учитељ изражајно чита текст, разговор о разлици између ране и позне јесени - ИСТИЦАЊЕ ЦИЉА ЧАСА - подела деце у групе према афинитетима  и подела задужења - надгледање рада у групама, ако је потребно давање додатних инструкција, упућивање и помоћ групама -презентовање радова група - повратна информација решавамо укрштеницу -утисци о часу

ЦИЉ ЧАСА: Обрадити, утврдити, проширити и обновити знања о јесени кроз групни рад и различите предмете и задатке.

ЗАДАЦИ ЧАСА:

-          навикавање ученика на групни рад -          сарадња међу децом -          помоћ слабијим ученицима -          одређивање група према афинитетима, јер нико није толико лош да не може баш ништа од ових активности да ради -          да деца раде оно што воле -    да деца испољавају своју креативност -          да се деца осамостаљују у раду

Српски језик

Наставна јединица:	''ПОЗНО ЈЕСЕЊЕ ЈУТРО'' И. Секулић
Тип часа:	обрада
Наставне методе:	Вербална, дијалошка, писаних радова, илустративна
Наставни облици:	Фронтални,групни
Циљ и задаци:	Доживљавање и разумевање књижевно-уметничког текста

Математика

Наставна јединица:	Писмено сабирање и одузимање – Текстуални задаци
Тип часа:	утврђивање
Наставне методе:	разговора, писаних радова
Наставни облици:	Фронтални,групни
Циљ и задаци:	утврдити и обновити стечена знања о сабирању и одузимању бројева и њиховој узајамној повезаности; обновити усвојену терминологију; применити стечена знања на решавање практичних-текстуалних задатака; развијање прецизности и тачности у раду

Ликовна култура

Наставна јединица:	ВЕЗИВАЊЕ ОБЛИКА У ТРОДИМЕНЗИОНАЛНОМ ПРОСТОРУ И У РАВНИ
Тип часа:	Вежбање
Наставне методе:	Вербална, практичних радова
Наставни облици:	Фронтални, индивидуални
Средства:	Пластелин, чачкалице, кромпир, шаргарепа, јабука, жир, кестен,нож
Медији:	Вајање
Циљ и задаци:	развијање смисла за распоређивање предмета у задатом простору развијање дечјег стваралаштва, маште и креативности

                                         Група за српски језик

1.      Какво расположење преовладава у причи?

2.      Шта је описано у овој причи, како се назива такав опис?

3.      Које речи можеш употребити уместо речи позно?

4.      Који део дана је описан у причи , на основу чега то можемо закључити?

5.      Колики је врабац, на основу чега то можемо закључити?

6.      Зашто срце малог врапчића куца неједнако и ретко, шта га је довело у такво стање?

7.      Уочи и напиши описе уснулог села, пронаћи речи које најбоље дочаравају те слике, коју врсту речи користи писац?

8.      Зашто је књижевница употребила особине живих бића и дала их неживој природи?

9.      Који мириси и звуци долазе из шуме?

10.  Какав је бик и како се понаша, какво  расположење показује?

11.  На који начин бик најављује буђење новог дана?

12.  Да сликаш позну јесен које боје би употребио?

13.  Зашто су звезде заплакале?

14.  Напиши што више описних придева уз именицу лист?

15.  а. Напиши речи супротног значења:

болестан -

       бели -

       ћути -

       позно -

       једнако –

      1б.  Напиши речи умањеног значења:

врабац  - врапчић

врат -

сунце -

кљун -

лист -

шума -

     башта -

17. Пронаћи поређења у причи  и напиши их.

18.Која глаголска времена користи писац?

ГРУПА ЗА МАТЕМАТИКУ

1. У једном винограду  је убрано 28 356 ĸg грожћа, а у другом 4 231ĸg вишенего у првом. Колико је укупно грожћа добијено из оба винограда? Решење:__________________________________________________________Одговор: _________________________________________________________                                                                                                                                                                          

       2. Млекара је у септембру продала 32 104 l млека, а у октобру 1 376 l мање.

Колико је укупно продато млека?

  Решење:__________________________________________________________

 Одговор:_________________________________________________________

       3. У један вагон је натоварено 8000 ĸg грожђа, а у други 1260 ĸg мање него

           у први, а у трћи за 758 ĸg мање него у други. Колико је ĸg натоварено у

           трећи вагон?

            Решење:__________________________________________________________ 

         Одговор: _________________________________________________________

4.      Једна њива има површину 2ha 84 а, а друга 3 ha 35 а. Која њива има

Већу површину и за колико?                                                                                                                                                                   

     

              Решеље:_________________________________________________________

             Одговор: ________________________________________________________

5.      Мама је купила 5 ĸg 500g шљива и 9 ĸg 750 g јабука. 7 800 g тог воћа

утрошено је за кување џема, а остатак воћа су појели укућани. Колико

су грама воћа појели укућани?

              Решење:_________________________________________________________

             Одговор: ________________________________________________________

6.      У воћњаку је обрано 51 372 ĸg шљива, јабука за 38 425 ĸg више од шљива, а крушака за 52 804 ĸg мање од укупне масе шљива и јабука.

Колико је укупно обрано воћа?

           Решење:__________________________________________________________

           Одговор: _________________________________________________________

Група за ликовну културу

Тема: Моја омиљена животиња од плодова јесени

Материјал: јесењи плодови, чачкалице, пластелин, ножић.

    АСОЦИЈАЦИЈА

море	жута	пахуље	висибаба
сладолед	ђаци	Божић	Ускрс
плажа	птице селице	Нова година	кукурек
распуст	киша	Санке	јагоде
лето	јесен	зима	пролеће

               Годишња

                                          доба

УКРШТЕНИЦА

1. Које годишње доба је описано у овом тексту?
2. Како се зове књижевница која га је написала?
3. Које слике описује?
4. Како се зове овакав опис?
5. Која врста речи је најчешће коришћена у опису јесени?