субота, 29. јун 2013.

НАРОДНЕ УМОТВОРИНЕ


                                         
 ОШ ''ВЛАДИКА НИКОЛАЈ ВЕЛИМИРОВИЋ''
Актив трећег разреда-Биљана Гавриловић
                                     Живана Остојић
                                      Иванка  Мирјанић

Наставна  јединица и тип часа
Српски језик-Народне умотворине

Математика-Сабирање и одузима ње троцифрених бројева
Природа и друштво-Живот наших предака
Народна традиција-
Физичко васпитање-Народне игре
Народна традиција-
Музичка култура-


Наставне методе
Текстуална метода,метода писаних радова,илустративна,радионичарска,

Облик рада
Индивидуални,групни,фронтални
Корелација
Сви наведени часови су у корелацији
Наставна средства
Уџбеници,наставни листићи,енциклопедије,рачунар,касетофон
Специјални облик наставе

Трајање
4 часа
Активности ученика
посматрање, описивање,
груписање, процењивање,
практиковање, истраживање,
експериментисање,
бележење, сакупљање,
дидактичке игре, активности
у оквиру мини-пројекта.

Активности наставника
креира, говори, подстиче,
евидентира, води, показује, објашњава, чита, проверава, охрабрује, демонстрира, обавештава.


Циљ часа
Обрада новог градива из српског језика и утврђивање и обнављање савладаног градива из математике ,приреде и друштва,физичког васпитања и народне традиције кроз интеграцију сродних садржаја из различитих наставних предмета где се свим предметима посвећује иста пажња.

ЗАДАЦИ ЧАСА:

ОБРАЗОВНИ:



- савладавање новог градива и утврђивање и обнављање старог кроз добро осмишљене и вођене активности

- увођење иновација у наставни процес

-отварање простора и стварање могућности за разноврсне активности ученика у настави

ФУНКЦИОНАЛНИ:
                                   

- развијање и јачање самопоуздања и задовољства у настави

- коришћење постојећих дечијих интересовања да би се настава приближила ученицима и учинила смисленијом и занимљивијом

- подржавање активности и самосталности
ученика и њихово брижљиво усмеравање

- развијање креативности

-развијање способности за јавно наступање пред разредом
ВАСПИТНИ: 
- развијање љубави према   сценском извођењу

- васпитавање одговорности у раду

- васпитавање сарадничких односа

- изражавање властитог мишљења
ЕСТЕТСКИ:
-          развијање осећаја за лепо кроз сцену, ликовне радове

-          развијање естетских ставова и критеријума

  1. Уводни део ( сви ученици): О  народним умотворинама(презентација)
  • Како називамо  причу или песму aко  не знамо  ко је тачно написао?(заокружи тачан одговор): - народна
                                                                            -породична
                                                                            -родбинска
  • Како ми сазнајемо о народним песмама или причама ?(Неко би испевао песму  или испричао причу, а онда би неко други у њима нешто додао или променио. Неко трећи би то пренео даље, баке би причале унуцима, а унуци својим унуцима...)
  • Овакве врсте прича, песама, али и загонетки, пословица, брзалица... спадају у  народну књижевност или усмену књижевност. Ко је највише прикупљао и записивао народне умотворине? Ако правилно распоредиш слова добићеш исправан одговор:
КВУ ТСФЕНАОЋИВ ЏИЋАРАК                                                                                                                            (Вук Стефановић Караџић)
  • Шта значи израз да су песме или приче «преношене са колена на колена»?( колено – народни израз за исту генерацију људи, нпр. прво колено нека су баке и деке, друго колено маме и тате, треће колено деца, итд.)
·         Сад ћемо пгледати занимљиву презентацију о В. С. Караџићу
  
(ПРЕЗЕНТАЦИЈА)

·         Надам се да вам се презентација свидела? Шта вам је било најзанимљивије? Шта сте ново видели, чули, а да то до данас нисте знали?
·         Поделићемо се сада у групе. Групе ћемо формирати на основу домаћих задатака. Знате да је за домаћи било да пронађете у библиотеци или код куће у својим књигама неке од народних умотворина:
1.      група: Ташунаљкње или цупаљке и успаванке
2.      група: Бројалице, ређалице и брзалице
3.      група: Ругалице, поређења и питалице
4.      група: Загонетке, пословице и басне
5.      група: Шаљиве песме и шаљиве приче

·         Мада се од ученика захтевало да се припреме за овај час код куће, да нађу одговарајући материјал, ипак им делим листиће са неким од текстова, који ће им бити од помоћи у раду
1.група
Ташунаљке и цупаљке

 Ташунаљке и цупаљке су веселе,  разигране песмице, које нам буде сећања на прве године детињства, када су нас најближи цупкали на крилу.Служе да се деца забаве, играју и развеселе.

u Хоп, цуп на калуп
Хоп, цуп на калуп,                                                  
Четир баке, један зуб
И тај један шупаљ!

u Опа, цупа, танца,
Љуби баба старца,
А девојка момћића
за два, за три новчића.

u Ташун, ташун
Ташун, ташун, танана
И свилена марама, у марами шећера
Да ми дете вечера

u Цуцу роде
Цуцу роде, па роде
Ујак бере јагоде,
Јагоде су румене
Као ружа у мене,
Јагоде су слатке
Јеле би и патке,
Гле како су зинуле
Не би ли их скинуле.

Успаванке

Народне успаванке су песме које певају о љубави према  детету, о жељама да одрасте здраво и срећно.Слиже за умиривање и успављивање детета.Највише их певају мајке,али и баке, сестре, тетке...

Мајка Јова у ружи родила
Мајка Јова у ружи родила
Ружица га на лист дочекала,
Бела вила у свилу повила,
А пчелица медом задојила,
Ластавица крилом покривала:
Нек' је румен к'о ружа румена,
 Нек' је бео као бела вила,
Нек' је радин, к'о пчела малена,
Нек је хитар као ластавоца!


Иде санак уз улицу
Иде санак уз улицу,
Води Павла за ручицу.                                         
“Ајде, Павле, злато моје,
Тебе лијепи санак зове,
Ти ми заспи, драго дијете,
Ти ми заспи слатки санак,
Све док буде бијели данак!”

Иш, кокоте
Иш, кокоте, шарено ти перо
Шарено ти перо к′о пауну,
А бело ти крило к′о  лабуду.
Немој будит злато у колевци!
Бих га могла и ја пробудити,
Но га нинам да ми заспи злато.                                                                                       

Не буди ми Јова мога


Иш, кокоте, балабане,
Кој′ у кући спиш,
Не буди ми Јова мога,
Нек′ ми се наспи.

2. група

Разбрајалице или бројалице

Служе за игру.Речи у њима не значе ништа, али их је лако памтити

А БЕ ЦЕ
А, БЕ, ЦЕ, ДЕ        
 Мачка преде,
А миш мота
Око плота.

ЕНЦИ
Енци, менци
На каменци
Тамо кују
Дванۥест деци.
Ан, пан, чарапан
Чараупе, једи супе
Баш ти!

БУМБАР
Бумбар,
Делипар,
Сео цар
На кантар,
Жарипан, пеливан,
Мерили га
По вас дан.
Паде па се скљуси
И рече му-ту си.
 ЈЕДИНО, ДЕДИНО
Једино,
Дедино
Седи,
Салаведино,
Чукутин,
Чукутица,
Парапин,
Парапушка,
Туткало,
Ту десет.

Ређалице

То су песме у којима се, један за другим, ређају јунаци који учествују у решавању неког шаљивог задатка

ГРЛИЧИЦА ГРЧЕ
Грличица грче,
Петар коња трче.
Дај ми, Петре, палицу
Да убијем грлицу,
Да ми грле соли да,
Да ја овна соли дам,
Да ми овне лоја да,
 Да ја лоја маци дам,
Да ми маца миша да
ДА ја миша жуњи дам
Да ми жуња перо да,
Да ја перо свату дам,
Да ми сват коња да,
Да ја коња попу дам,
Да ми поп књигу да,
Да ја књигу Богу дам,
ДА ми бог срећу да,
Да ја срећу па у врећу
Преко прага -  па у кућу!

ЗА МАЛЕНЕ ЂАКЕ
О, Илија, баилија,
шта то радиш?
Чувам коње.
Шта ће коњи?
Стрићи гриву.
Шта ће грива?
Плести торбу.
Шта ће торба?
Купит јаја.
Шта ће јаја?
Дават деци.
Шта ће деца?
Чуват крмке.
Шта ће крмци?
Вадит сало.
Шта це сало?
Мазат кола.
Шта ће кола?
Возит циглу.
Шта ће цигла?
Зидат школу.
Шта ће школа?
За малене ђаке.

Брзалице 

То су речи које треба изговорити брзо без застоја и погрешке. Док испуни задатак – језик се добро умори.Изговарајући брзалице дете учи правилно да изговара гласове, најчешће оне које је тешко изговарати(р, ч ћ...)

u На врх брда врба мрда
u Уплетосте ли каишчиће у опанчиће
u Четири чавчића на чунчићу чучећи ћијучу
u Лежи куја жута украј жута пута
u Кнеже витеже, кад те видеше, развеселише ли ти се?

3. група

Ругалице
    
    Ругалице забављају. То су веселе шале на рачун деце и одраслих кад раде оно што не могу или што је немогуће

ПОПОВИ ШТЕНЦИ
      А, БЕ, ЦЕ,
Појо вук телце
И попови штенце,
Не жали поп телце,
Већ он жали штенце:
Сеоски су телци,
А попови штенци

ПЕТАР КОКОШАР
Петар, Петар кокошар,
Тера коке на пазар.
 Сваком по ребарце,
 А Петру жуманце.

ОНОМЕ КОЈИ ЈЕ ГЛАДАН
Глади муху по трбуху,
да ти муха питу куха,
да ти питу маца једе,
па за пећи да ти преде.

ОНОМЕ КОЈИ СЕ ЗОВЕ НИКОЛА
Николица пеца,
уловио зеца,
мајка му се хвали:
-Мој Никола мали.

Поређења

У поређењима упоређујемо особине човeка са особинама биљака, животиња, предмета, појава...

Предмет по сличности:
u Румен као ружа
u Здрав као дрен
u Вредан као пчела
u Ћути као риба
u Хладан као стена
u Чист као суза

Поређења могу упоредити особине и  по супротности, значи то су супротна поређења:
u Слажу се као рогови у џаку
u Пазе се као мачка и миш
u Провео се као бос по трњу

Питалице

Питалице представљају кратак разговор у коме се пита и одговара, често је то обично надмудривање, али  надмудривање које кроз шалу излажу подсмеху рђаве, неправичне поступке и особине људи

u Питали змију:
-Зашто ти је свак душман?
-Зато што ја нијесам никоме пријатељ.

u Питали миша:
-У коме се селу најбоље живи?
-У оном где нема мачака.

u Питали злуреку бабу где су јој зуби.
-У језику, чедо моје.

u Питао магарац ђака:
-Шта ћеш бити, кад стално учиш?
-Не знам, али знам да нећу бити магарац.
u Питали чобане:
-Како вука у вашем селу зову?
-Боме, он и непозван дође!

4. група

Загонетке – скривалице

Загонетке су народне творевине које су настале вештим скривањем правог значења одговора кроз игру речи.Поред забаве служе за изоштравање духа
То су питалице кије траже неочекиван, шаљив одговор, јер намерно садрже помало нејасно питање (ко шта, зашто, где, кад.) У њима је дат задатак, а одговор се крије у самом задатку

u Везак везе везиља златном жицом по гори (свилена буба)
u Који се лед никад не смрзне?(поглед)
u Без ивера на реци ћуприја (лед)
u Сам лончић у пољу ври (мравињак)
u Цео дан иде, а никуд не одмиче (часовник)
u Ти га ја, ти га ти, ти га нећеш погодити (тигањ)
u Алено, малено, девојци забодено, и сврби и боли, ал каже: Нек стоји.(минђуше)
u Пуна школа ђака, ниоткуда врата ( лубеница и семе)
u Шта је најбрже на свету?(мисао)
u Они прели, они ткали;оно вазда, јадни, голи?(прсти)
u Шиче ко гуска, иде ко гуска, а гуска није?(гусан)

Пословице

Пословице су савети и упутства, који важе за људе свих времена, говоре о мудрости, глупости, раду, срећи, правди, лажи,...
Пословице представљају не само велико животно сведочанство и потврђено искуство-већ историју духовног народа

u Злу човјеку свак је дужан
u Жали ме жива,а не мртва
u Младо се дрво савија, а старо ломи
u Док је човек здрав и вода му је слатка
u Пријатељ се у невољи познаје, ко злато у ватри
u Сваком своја мајка мила
u Мудра је ласно сјетовати
u Раноранилац и доцнолегалац кућу тече
u Пас који лаје не уједа
u Лашцу се истина не верује
u Од ината нема горег заната
u Ум царује, снага кладе ваља
u Вредне су руке најбоља алатка
u Тешко дому у ком слоге нема
u Богата је тешко даровати,
   сита госта још теже частити

БАСНЕ

Басне су кратке приче о животињама. Главни јунаци су животиње које говоре и размишљају,понашају се као људи. Басне говоре о особинама људи.

u Зец и корњача
u Бик и зец
u Пас и кућа
u Лисица и гавран
u Миш и лав

5. група

Шањиве песме

Шаљиве песме одмарају и развесељавају. Народ се шали на рачун “јуначина”, оних који не виде своје, а виде туђе грешке,...

СИЛНОМ ЛОВЦУ
Силан ловац, крај му јаду нема;
На лисицу пушку наслонио,
На пећину главу заклонио,
Кад удари, за много не мари,
Када пуца, њему срце куца,
КАд промаши, мало се уплаши,
Кад убије, од крви се крије!

ВЕЛИКА РОСА
“Девојко моја,
Напој ми коња!”
“Не могу боса,
Пала је роса
Коњу до самара
Мени до ђердана;
Коњу до носа,
 Мени до паса”.

МИШ ПОСЕЈА ПРОЈУ
Миш посеја проју
по јежеву пољу.
Нарасла је проја
мишу до колена,
мишу до колена,
жаби до рамена.
Миш сазове мобу
да му пожњу проју,
и закоље мрава
дебелога брава.

Шаљиве приче

Шаљиве приче на духовит начин говоре о људима, животињама, лагаријама, хвалисавости. Њима се истиче несклад између скромних могућности и нескромних жеља ликова, јунака о којима прича говори

u Како циганин научи коња гладовати
u Крепао котао
u Еро са онога свијета
u Пустио бих ја њега, али неће он мене


·         Ученици читају материјал, а затим и наставне листиће са захтевима за овај час

1.      група:

1.      Шта су ташунањке? Како се другачије зову? Чему су намењене?
2.       Шта су успаванке? Шта се њима жели постићи? Чија љубав и нежност су изражене у овим стиховима? Ко је све дочекао малог Јову у новом свету? Које особине мајка жели за своје дете?
3.      Саставите једну успаванку од најмање 5 стихова.
4.       Припреми се да прочиташ најпре једну ташунаљку, а затим и једну успаванку ( изражајно)

2. група:
               
1.      Шта су бројалице? Како се другачије зову? Чему су намењене?
2.      Шта су ређалице?
3.      Шта су то брзалице и чему служе?
4.      Смислите и запишите једну брзалицу.
5.      Припреми се да изражајно прочиташ по једну бројалицу, ређалицу и брзалицу
6.       Од датих  назива оруђа, тј. машина, заокружи оне којима се радило некада:
               Коса(ручна), трактор, срп, комбајн, сејалица, плуг, ручни млин за кафу, аван, телевизор, разбој, веш-машина и припреми се да објасниш која је чему служила
                                               
3. група:

1.      Шта су ругалице и чему служе?
2.      Шта се то пореди у поређењима? Која кратка реч се појављује у сваком народном поређењу?
3.      Шта су питалице? Чему се то народ подсмева шалећи се у њима?
4.      Шта је заједничко за ругалице, поређења и питалице?
5.      Припреми се да изражајно прочиташ по једну ругалицу, поређење и питалицу
6. Објасни изреку:Савет слушај, својом главом мисли.

4. група:

1.      Шта су загонетке и чему служе?
2.      Шта су пословице? Када их све можемо користити? Да ли пословице користимо и на часовима српског језика?
3.      Шта су басне? Чему су намењене?
4.       Шта повезује басне са пословицама?
5.      Подвуци људске мане: Глупост, упорност, хвалисавост, лакомисленост, храброст, лењост, мудрост, вредноћа, упорност.
6.Припреми се да одглумиш једну басну.

            5. група:

1.      Шта су шаљиве песме? Чему су намењене? На чији рачун се шали народни приповедач?
2.      О чему говоре шаљиве приче? Какав се несклад њима истиче?
3.      Припреми се да прочиташ једну шаљиву песму
4.      Напишите једну шаљиву причу у виду стрипа. Припремите  се да је одглумите.

           
·         Сад ћемо чути како сте урадили задатке које сте добили           ( извештај група)


ПРИРОДА И ДРУШТВО
На основу уводне презентације  ученици у овој групи добијају  литературу за даље задатке.Ученици  у оквиру групе  добијају  пузле ,састављањем добијамо слику манастира Троноша  и Вука Караџића.
Ученици  постају путници ,одлазе у прошлост и посећују манастир  место где се школовао Вук Караџић.
Задатак-Осмисли  разговор ученика-путника и калуђера у манастиру.
Задатак-Осмисли разговор са Вуком Караџићем  о његовом животу   и  раду.
ГРУПА МАТЕМАТИКА

  1. Јанко је у једној књизи имао 234 народне песме а у другој 345 народних песама. Колико народних песама има Јанко у обе књиге заједно?
  1. Смиљана је прочитала 367 бајки, а Милијана за 132 бајке више од ње. Колико укупно бајки су прочитале ове две девојчице? 
  1. Иван је пронашао 486 народних загонетки, а Стојан за 153 мање од њега. Колико су укупно загонетки пронашли дечаци?
  1. Народни певач Филип  Вишњић је сакупио 146 народних песама. Вук Караџић је сакупио и записао три пута више. Колико укупно народних песама су сакупили?
  1. У књизи народних умотворина има 525 бајки и пет пута мање басни. Колико текстова има ова књига?
  1. Растков деда је записао 264 загонетке, а Растко 188 загонетки. Покушали су да одгонетну сакупљене загонетке. Успели су да одгонетну тек половину загонетки. Колико загонетки су одгонетнули деда и унук?
  1. У Вуковој збирци има 999страна. На 128 страна су брзалице. Питалица има на дупло више страна. А пословице заузимају дупло више страна него питалице. На преосталим страницама су поређења. Колико страница заузимају поређења
  1. Босиљка је читала књигу народних бајки. Првог дана прочитала је 176 страна, другог дана 3 пута више страна и трећег дана 6 пута мање страна него другог дана. Колико страна има Босиљкина књига народних бајки?
  1. Књига народне књижевности има 456 текстова. Народне бајке чине половину текстова. Народне приче чине трећину текстова. Народне басне чине остатак текстова. Колико је басни у овој књизи?
  1.  Љути змај и храбри принц на крилатом коњу кренуше из два различита града један другом у сусрет. Јурили су што су брже могли. Растојање између градова је 1000км. Змај јури 300км на час, а принц на крилатом коњу 200км на час. После колико часова ће се срести љути противници?
ГРУПА НАРОДНА ТРАДИЦИЈА
Ученици одаберу један народни обичај. Понуђени обичаји свадба, слава, вашар, Божићни обред или да они сами одаберу.
Одабрани обичај опишу својим речима.
На крај ученици покушају да сценски прикажу, одглуме изабрани народни обичај.
Учитељица је увек помоћ и подршка ученицима.

ГРУПА МУЗИЧКА КУЛТУРА У КОРЕЛАЦИЈИ СА ЛИКОВНОМ КУЛТУРОМ И ФИЗИЧКИМ ВАСПИТАЊЕМ
На часу српског записали су неколико народни песама, као Ми идемо преко поља, У Милице, Под оном гором...
Одаберу једну коју ће на овом часу одсвирати и одиграти као и насликати је угљеном и кредом у боји.
Од донетих флашица, чаша, теглица, семења, каменчића и другог материјала праве музички инструмент на којем ће одсвирати изабрану песму.
За одабрану песму смисле нову или искористе постојећу кореографију, па је и одиграју.
За овај час су донели и угљен и креде у боји па илуструју песму.
Учитељица је ту да ученицим помогне и око поделе послова.
Послове могу обављати и према томе шта коме више одговара, према афинитетима. Па неко може правити инструменте и вежбати свирање, неко певати и увежбавати кореографију а неко илустровати.
На крају представљају рад у групи.







                                  




Нема коментара:

Постави коментар