среда, 10. април 2013.

ТОЛЕРАНЦИЈА


ОШ ''Драгољуб Илић''Драчић
Учитељице:Бојана Белушевић и Луција Тасић


 У савременом образовању се све више тежи међудисциплинарном знању које се заснива интегративним и синтетичким процесима.
Циљ је да се знања повежу – интегришу на основу међудисциплинарних веза и по хоризонтали и по вертикали. Тако утемељено знање делује на раст креативног потенцијала
Ми смо се овом приликом одлучиле за делимичну интеграцију предмета.  Интегришу се сродни садржаји из различитих предмета и свима се посвећује једнака пажња. Везале смо 4 часа по 45 минута применивши корелативу наставу.
           


ОПШТИ ПОДАЦИ:
Разред:
2.
Часови:
Музичка култура,Српски језик и Ликовна култура

СТРУЧНИ ПОДАЦИ О ЧАСУ:
Час по реду:
1.
Предмети:
Музичка култура
Наставна јединица:
«Другарска песма»,
Миња Субота
Тип часа:
Обрада песме по слуху
Облик рада:
Фронтални,индивидуални
Наставне методе:
Разговор,текстуална, метода писаних радова,метода практичних радова
Наставна средства:
Текст песме,табла,ЦД
Специјални облик наставе:
Интегративна настава-вертикална повезаност градива
Временска артикулација часа:
Уводни део: 5 мин
Главни део: око 30 минута
Завршни део: око 10 минута
Време је дато оријентационо.
Корелација;
Свет око нас
ЦИЉ ЧАСА:

Да ученици науче текст и мелодију песме методом учења по слуху и мотивациона припрема за наредне часове
ЗАДАЦИ ЧАСА:

Образовни:
-Усвајање текста и мелодије песме
Функционални:

-Развијање музикалности,осећаја за ритам и извођење покрета
-Интеракција  међу децом и интеракција учитељ- ученици
-Међусобна помоћ и сарадња ученика.

Васпитни:
-Истицање значаја другарства
-Развијање сарадничких односа,
-Јачање самопоуздања и задовољства код деце.
Садржај рада:
Уводни део:
Разговор о другарству.Ученици говоре шта је за њих другарство и најинтересантније одговоре записујемо на табли.
Истицање циља часа.
Главни део:
-Слушају песму са ЦД-а
-Кратак разговор о песми
-Учитељ пише текст песме на табли,ученици у своје свеске
-Потом уче песму по слуху,најпре део по део,а онда читаву песму
-Следи изражајно певање
-Учитељ коригује грешке уколико их уочи
Завршни део:
-Ученици изводе покрете уз музику
-Учитељ прати рад,бодри их и подстиче.

Час по реду:
2.
Предмет:
Српски језик
Наставна јединица:
Текст: „Како је постала дуга“,
Радомир Путниковић
Тип часа:
Обрада
Облик рада:
индивидуални, фронтални, групни
Наставне методе:
дијалошка,текстуална, илустративна,интерактивна, практичан рад
Наставна средства:
Наставни листић са текстом,ребус на хамеру,цветови од разнобојног картона,фломастери
Специјални облик наставе:
Интегративна настава-вертикална повезаност градива, проблемска настава
Временска артикулација часа:
Време није стриктно одређено,већ је дато оријентационо зависно од активности ученика и брзине којом ће одговарати на питања.
Корелација;
Српски језик,свет око нас,ликовно и грађанско васпитање
Место одржавања
часа:
Учионица

ЦИЉ ЧАСА:

Обрада и анализа текста и повезивање са свакодневним животом с намером истицања значаја толеранције
ЗАДАЦИ ЧАСА:


Образовни:

-Повезивање претходних знања и искустава са новим садржајима,
-Разумевање књизевног текста
-Усвајање нових и проширивање постојећих знања о толеранцији

Функционални:

-Повезивање стечених знања са свакодневним животом,
азвијање сарадничких односа
-Интеракција  међу децом и интеракција учитељ- ученици
-Међусобна помоћ и сарадња ученика
-Прихватање различитости
-Брига за дриге
азвијање логичког мишљења и закључивања

Васпитни:
-Развијање правилног и одговорног односа према себи и  другима
-Истицање значаја толеранције
Садржај рада:
Уводни део:
-Решавамо једноставан ребус на хамеру
-Решење ребуса је ДУГА
-Следи кратак разговор и објашњење како и када настаје дуга
-Најава наставне јединице
-Записујемо наслов на табли
Главни део:
-Изражајно читање текста: „Како је постала дуга“
(Ученици добијају текст копиран на листићима)
-Разговор о утисцима и анализа
Када се дешава радња?(Веома давно)
Где?(На пространом пољу између две планине)
Ко су ликови?(Жути маслачак,плави различак,бела рада,црна купина,црвена булка,зелена трава)
Зашто су се посвађали? (Свако је тврдио да је његова боја најлепша)
Какви су ови ликови? (Себични,свађају се,хвалисави,подругљиво се обраћају,љуте се,купина нече да разговара,булка је бесна..)
Ко је другачији?(Дан и ноћ-не љути се,смирен је прихвата и уважава друге,несебичан,добар,пажљив..)
Кроз разговор долазимо до поуке коју записујемо на табли и у свеске: Нико од нас није важнији од других
(Све су боје подједнако лепе и важне)
Какав би свет био да је обојен само једном бојом? (Досадан и једноличан) Лепота је управо у тим различитостима.
Слично је и са децом.
-Следи игрица
-Ученици добијају разнобојне цветове од картона(жуте,беле,зелене и наранџасте)
-Формирају 4 групе према бојама цветова
-Свако од њих има задатак да у центар-средишњи круг цвета упише своје име,а у сваку латицу по једну своју особину или квалитет који га краси (скренути пажњу да упишу и унутрашње особине,а не само споњашњи изглед).Када сви заврше упоређују латице унутар групе.Ако пронађу неког друга са истом латицом у њу уписују његово име.Потом исто то раде у већим групама(удружују се 1. и 2., 3. и 4.-
1. и 3.,2. и 4.- 1. и4. ,2. и3.)
-Учитељ прати рад и ако је потребно даје додатна објашњења и иницира рад деце
-Кад заврше враћају се у почетне групе
Завршни део:
-Разговор
Шта су открили?Како су се осећали?Има ли неки пар коме су се све латице поклопиле,да су потпуно исте?(Ако је тако да доцртају нову латицу и пронађу нешто по чему се разликују)
Шта закључујемо?
Иако има пуно тога по чему сте слични (сви идете у 2. разред,у исту школу,имате исто година,живите у истом месту..),сваки скуп латица је другачији.Свако од вас је особена комбинација латица,особина и по томе је непоновљив.Сваки цвет је јединствен,посебан и другачији,а опет сваки леп на свој начин.
Шта би било да смо сви исти по свему?Да ли би било занимљивије?Зашто?
Сетите се приче о дуги:Потребне су различитости да би се добила лепота дуге.То треба да знамо и да прихватимо и оне који су различити од нас,да се и са њима дружимо,да их поштујемо и уважавамо,да сарађујемо,да помажемо,праштамо,разумемо и волимо...То се зове ТОЛЕРАНЦИЈА-поштовање,прихватање и уважавање богатства различитости.
16.новембар је Међународни дан толеранције.
-Исписујемо поруке на табли:
Буди толерантан!Уважавај своје потребе и потребе других.Не чини другима оно что не желиш себи.Воли друге,па ћеш и ти бити вољен!Када би сви људи били толерантни, не би било ратова и беде у свету.

Час по реду:
3. и 4.
Предмет:
Ликовна култура
Наставна јединица:
Правимо плакат на тему толеранције
«То смо ми»
Тип часа:
Вежбање
Облик рада:
Фронтални и групни
Наставне методе:
Разговор, демонстративна, метода практичних радова
Наставна средства:
Хамер у боји,маркери,цветови од картона,лепак,маказе,цд-музика
Циљ часа:
Да ученици направе заједнички плакат
Задаци часа:

Образовни:
-Усвајање нових знања
-Проширивање и практична примена знања
Функционални:
-Развијање креативности
-Јачање повољне социјалне климе у одељењу,сарадничких односа и комуникације
Васпитни:
-Истицање и схватање значаја толеранције
-Развијање свести о потреби уважавања различитости
Садржај рада:
Уводни део:
-Давање упутстава за рад
-Објашњење-шта је плакат(визуелна и текстуална порука)-треба да садржи слику и текст,користити јаке боје
Главни део:
Групни рад ученика-праве заједнички плакат одељења.Користимо цветове са претходног часа.Распоређују их и лепе на хамер у боји.Дописују поруке типа:“То смо ми, слични,а другачији“ и стихове Љ.Ршумовића: «Деце има разне,ал свако дете је личност,разлике нису казне,у разликама је наша сличност»
Док ученици раде пустити неку адекватну музику(може песма са првог часа)као би се разбила монотонија на часу и опустила децу.Учитељ прати и помаже.
Завршни део:
-Анализа радова и изложба радова
-Похваљујемо најбоље
-Утисци деце о часу
ПРИЛОЗИ

Прилог бр.1



ДРУГАРСТВО-Миња Субота

Рефрен:Добар друг ти вреди више
И од сунца и од кише
И од шуме и од хлеба,
Добар друг ти увек треба.

Кад наиђу бриге многе,
Нема лека осим слоге
И у добру и у беди,
другарство ти увек вреди.

Рефрен:

Ако имаш доброг друга
Невоља ће брзо проћи
Кад наиђе болест дуга
Без позива друг ће доћи.

Прилог бр.2
Како је постала дуга

Једном давно, толико давно, да се више нико не сећа када се то тачно догодило, на неком пространом пољу између две планине цвеће између себе стаде да се распавља која је боја најлепша и најважнија.Мало по мало па дође и до свађе:
-Најлепша је жута боја-рече маслачак. То је боја Сунца, ватре, зрелог жита и воћа, и уопштетоплине.
-А ја мислим да је најлепша боја плава-тврдио је различак.То је боја неба, мора и река. Шта је важније за живот од ваздуха и воде?
-Баш ништа од тога није тачно-рече бела рада.  Најважнија боја је бела. Она се налази свуда. Да неа беле боје ни једна друга не би постојала.  То је боја дана и светлости. Покушај да у мраку употребиш неку другу боју да нешто обоиш. Од тога ће настати мрља. Велика ружна мрља!
-Ах! Бела боја!-подругљиво рече купина. Како би изгледао свет када би све било обојено у бело и кад би сви носили бело?
Раширивши своје гранчице са трњем купина настави:
-Како видим моја сусетка сматра да је она боја дана, а да сам ја боја ноћи јер сам црна. Кад она тако мисли, ја више нећу с њом да разговарам! И купина окрете главу од беле раде.
-А колиуко значаја дајете мојој боји кад толико истчете себе!-узвикну булка и крв јој јурну у лице. –Моја боја значи љубав, радост, весеље!
-Полако, полако!-стаде да их умирује трава. Зелена боја је боја младости и новог живота, па је према томе моја боја најлепша и најважнија.
Цвет дан и ноћ је све ово слушао, па се умеша и помирљиво примењти да свака боја има своју лепоту и да су све боје подједнако важне.
-Ћути ти неодлучна биљчице!-рече му свађалачки купина. Ти ниси могао да се одлучиш која је боја најважнија, па зато имаш де боје-белу и плаву!
Цветић дан и ноћ уођте се не наљути, већ предложи да свако изнад себе истакне своју боју кад падне следећа киша.Боја коју киша опере, која избледи, неће узимати у избор, а боју која се покаже најјачом и најпостојанијом, прогласиће првом бојом.
Цвеће у пољу се сложи с овим предлогом. Кад је пала киша, свако је урадио како су се договорили. Маслачак је показао жуту, различак плаву, бела рада је истакла своју боју, булка црвену, а трава зелену.
Међутим, кад је киша престала, све боје су се иузмешале и претвориле у једну велику светлу шару. Била је то дуга, која је од сваког пољског цвета узела боју.
Цвеће је радосно гледало дугу која се протезала на небу, јер је у њој свако имао своју боју. Тада дан и ноћ рече:
-Као што видите, нико од нас није важнији од другог. Ниједна боја није вреднија од друге. Све боје су подједнако лепе и важне.
Од тада се дуга редовно појављује на небу после летње кише, до дана данашњег.
                                                                                                        Радомир Путниковић



Нема коментара:

Постави коментар